Интервју са кандидатом представља полуструктурисану технику разговора у вези са следећим областима:

  1. комуникацијом (вербалном на српском језику и невербалном);
  2. социо-породичном и личном анамнезом (укључујући и херидитарно оптерећење, резилијентност, врсту завршене школе, успех у школовању, владање, специфична знања и вештине);
  3. вредностима, навикама, ставовима и интересовањима;
  4. професионалном мотивацијом.

Узима се у обзир социјални и развојни контекст особе, као и њени актуелни вољни динамизми. Кандидат се оцењује по појединачним сегментима процене, оценом „задовољава“ или „не задовољава“. Оцену „не задовољава“ добија кандидат који је у било ком сегменту консензусом оцењен оценом не задовољава.