Успешни спортисти нису рођени под срећном звездом, већ имају одређене навике и карактеристике које им помажу да буду такви какви јесу. Полазница Центра за основну полицијску обуку и каратисткиња Валентина Николић 34/1 је доказ да резултати (медаље) не долазе сами од себе, ни преко ноћи – да бисте га остварили потребно је да уложите доста труда.

Управо се вратила са Купа Србије који је одржан 13.11.2022. године у Деспотовцу, са једном  златном (сениорке апсолутна категорија) и две сребрне медаље  (сениорке +60 и сениорке shobu ipon (без рукавица), што је био сјајан повод за ову причу о једној скромној девојци великог срца и песнице од челика.
Невероватан успех целе екипе из Ариља која је освојила 3. место у пласману од укупно 47 екипа, али нама у Центру нарочито сијају ове три медаље наше Валентине Николић.

„Прати своје снове и не одустај‟. Реченица коју ћете сто пута чути од врхунских спортиста. Али долазе дани и периоди када посумњаш у себе, када помислиш да ниси способан на успех о којем сањаш. То су периоди у којима је неопходно наћи додатну снагу у себи. Фокусираш се на сав рад, труд који је иза тебе и верујеш да тај и такав поштени и бескомпромисни приступ не може остати да не буде награђен.

Ко је Валентина Николић?

Скромна девојка из Ариља, из поштене, вредне радничке породице која надасве цени људске и моралне вредности у животу. Завршила је Основну школу „Стеван Чоловић‟ у Ариљу, као и средњу техничку школу „Радоје Љубичић‟ у Ужицу. Тренутно је полазница 34. класе у Центру за основну полицијску обуку и студент Факултета за спорт и физичко васпитање у Београду.

Занимљив је начин на који је Валентина упловила у воде каратеа!

„С обзиром да моји родитељи нису имали мушке деце, неко је морао да преузме улогу „сина‟, кроз осмех говори Валентина, „била сам врло несташно дете и одувек имала вишак физицке енергије па сам увидела да бих у овом спорту могла да сузбијем ту количину енергије, али и испољим свој таленат.
Каратеом сам почела да се бавим пре 12 година. Са својом млађом сестром Андријаном сам кренула на тренинге у Карате клуб „ Rei Ариље‟. Тренер нам је тада била Даница Дрндаревић. 2017. године смо прешле у клуб “ Zanshin 031″ Ариље, у коме смо и дан данас под стручном руком тренера Наташе Цветић, која ме је подстицала да напредујем у својој каријери. Сада сам носилац црног појаса I дан.”

Подршка породице

„Што се тиче подршке породице, морам да кажем да је била и остала велика. Током више од деценије бављења каратеом било је разних фаза, долазило је до засићења, умора, некада сам помишљала и да престанем, али…тада су на сцену ступали родитељи. Обоје су се толико трудили И подстицали нас на даље бављење овим спортом јер су знали колико карате као спорт доприноси сампоуздању, сигурности, ослобађању од стреса и заправо веома здравом животу. Увек су били ту за нас две и поред свих својих свакодневних обавеза налазили времена и за наше обавезе. Обе смо остале у спорту, јер ипак, волимо карате!”

Сестра о сестри

Ни млађа сестра Андријана, са којом је Валентина, направила своје прве кораке у каратеу није штедела речи хвале И љубави.

„С поносом могу да кажем да сам дванаест година део карате клубова „ Rei ‟ и „ Zanshin ‟. Одлажење на тренинге доста је утицало на мој однос према дисциплини и учинило физичку активност занимљивом. Поред физичке спремности, захвална сам каратеу и на чврстини и ставу који је изградио у мени, као и сазнању како је то бити део колектива и уз односе са другим људима,заједничким снагама доприносити неком циљу.

Моја сестра је одувек била подршка која ми треба, увек је спремна на разговор и пружа ми ослонац. Пред сваки излазак на татами она је та која ми уклања трему, ту је да ме бодри и увери колико сам спремна и колико се наш труд и рад исплатио. Од малена се дивим њеној преданости спорту и упорности ка достизању финалног резултата‟, рекла нам је млађахна Андријана.

Одакле мотивација

„Искрено, мотивацију сам добијала самим успесима на такмичењима. Некада су ме ломили тренинзи, имала сам осећај да не могу даље, али како бих стала на терен у мени као да се будила звер. Понекад ми је било и жао својих супарника, јер сам баш умела да ударим‟, кроз осмех прича Валентина, „И сад кад погледам фотографије са такмичења, као да не гледам себе, али све је то карате, само један може изаћи као победник‟.

Откуд у полицији

„Искрено још од основне школе само сам гледала филмове и серије као сто су „ FBI ‟, „ NCIS ‟, „ CIA ‟ и одувек сам маштала о некој специјалној јединици, полицији, уопште униформи. Хтела сам да упишем Криминалистичко- полицијски универзитет у Земуну, међутим нисам се осећала довољно спремном, али ни сигурном да је то мој коначни избор. Тата ми је предложио да конкуришем за основну полицијску обуку а да се после тога спремим за Универзитет. У медјувремену сам уписала Факултета за спорт и физицко васпитање јер нисам била сигурна да ли ћете ме примити на обуку, али судбина је хтела да доспем на све терене које волим.‟

„Сада , када сам скоро на крају обуке у Центру, могу само да кажем да ме је Центар формирао у особу која ће у будућности бити још истрајнија, упорнија И борбенија. Овај позив је нешто што ће само употпунити мој досадашњи живот, а помагати  људима ће за мене бити циљ од кога нећу одустајати и поред свих мојих обавеза према клубу и деци која ме чекају као тренера. Старешине и тренери који су ме овде водили кроз цео процес су неко каква бих и сама желела да постанем. Поносна сам што сам део једне овако велике институције, као што су Центар за основну полицијску обуку и Министарство унутрашњих послова. Нећу вас никад разочарати!‟, кроз осмех и са сјајем у очима говори Валентина.

Тренер о Валентини

Поред породице, подршка је стизала и од њених другова из клуба, као и од тренера Наташе Цветић, која о Валентини има само речи хвале.

„Валентина је члан карате клуба ” ZANSHIN 031″ из Ариља већ 5 година. Каратеом се  бавила  и пре оснивања КК ” ZANSHIN  031″, а своје усавршавање наставила је у нашем клубу и то веома успешно. Валентина је репрезентативац Србије у каратеу и своју земљу представљала је на првенству Европе у Бару  2019. године и то веома успешно,  освојивши  8. местом у дисциплини борбе.

Поседује изузетно знање и искуство у раду са младим спортистима којима осим техничке, тактичке и физичке припреме улива и психолошку сигурност на тренингу и такмичењу.

Поносни смо што је Валентина део нашег тима и што ће својим успесима бити узор младјим нараштајима који тек улазе у свет борилачких вештина‟, рекла нам је Наташа Цветић.

О Валентини само речи хвале у Центру

Начелник Центра Желимир Мрдаљ не може да сакрије задовољство што се овако млада и надасве скромна девојка, с којом када причате не скида осмех с лица, налази у редовима Центра за основну полицијску обуку.

„Валентина је је једна дивна девојка, толико је скромна да нисам могао да верујем када је почела да ми показује све оне медаље и похвале. Могу само да закључим да чини чуда у овом спорту, али прогнозирам да ће се за њу тек чути и да никада неће изневерити указано јој поверење. Не само да породици и пријатељима осветлава образ, него слободно могу да кажем да и нама свима овде даје додатну мотивацију да истрајемо у свему што радимо. Има велико срце, а то се види и што је прихватила да своју будућност посвети помагању људима, али и оним најмлађима које тек треба извести на прави пут. Центар за основну полицијску обуку, као наследник Средње школе унутрашњих послова, може да се похвали великим бројем истакнутих спортиста. А ја само додајем, да нам је више оваквих особа као што је Валентина, где би нам био крај‟, поносно и с осмехом говори начелник Центра, Желимир Мрдаљ „Зато желим да поручим свима онима који размишљају да једног дана пођу Валентининим путем и додју у Центар: „Никада не смете одустати. Победници никад не одустају, а људи који одустају, никада не побеђују.”

Где видиш себе у будућности?

Успехом на Европском првенству и Купу Србије Валентина је отворила ново поглавље у животу. Јер, ни после ових великих успеха за њу амбиција не мањка, напротив. Колико је захтевно доћи до свега овог говори и чињеница да је Валентина поред свих својих обавеза у Центру остала доследна својој љубави и сновима.

„Желим да освајам трофеје и на наредним такмичењима. Хтела бих да, поред посла, за који се обучавам овде у Центру, завршим и факултет, али свакако и да наставим да преносим љубав према каратеу на млађе нараштаје. Када завршим обуку планирам да се још више и енергичније посветим тренинзима и да напредујем у овом спорту. Желим да учествујем на што више такмичења, јер још сам млада и могу да пружим много, али и да пропутујем свет и упознам нове људе, сличнима себи.‟

Шта би поручила деци?

Валентина је неко ко уме и са децом и о томе говори чињеница да је пре једно месец дана од свог тренера добила понуда да након обуке у Центру започнем са тренизима са најмлађим члановима у клубу.

„Прихватила сам, јер волим изазов и врло добро знам шта хоћу у спорту, али и ван њега!‟

 На крају интервјуа поручила је клинцима да обавезно одаберу спорт који воле, јер само тако израстају у здраве и јаке личности.

“Ако пожеле да се професионално посвете спорту, нека на старту буду спремни на озбиљна одрицања, на поразе, али и на неописиве осећаје након победа, титула. Нек се не плаше да сањају, без великих и лудих снова нема ни великих дела. Не будите задовољни постигнутим. Увек радите на себи највише што можете&рдqуо;, поручила је ова сјајна девојка.

“Карате ми није узео ништа. Ја сам њему дала све! И срце и тело и све своје време. Имам ли објашњење зашто карате и даље? Не, јер се љубав ваљда и не може објаснити. Ко воли, разумеће”.

Текст:
Маријана Милановић

Фотографије:
Валентина Николић 34/2
Јелена Јевтић 34/2

Поделите овај чланак на социјалним мрежама!

Пријавите се на билтен.

Редовно добијајте информације из ЦОПО центра.