Немачки филозоф Фридрих Ниче једном приликом је рекао: „Најбољи начин да се сваки дан започне добро је да при буђењу мислите на то кога бисте тога дана могли обрадовати“. Чини се да је управо овај животни став темељ среће и задовољства нашег бића, храна за нашу душу.

Живимо у изазовним временима која свакога дана провоцирају наше вредности и уверења. Због актуелне епидемиолошке ситуације смањен је одзив добровољних даваоца, па су смањене и резерве крви свих крвних група.
Смањене залихе крви и велике потребе за јединицама крви које су неопходне за лечење витално угрожених пацијената у здравственом систему, био је повод да се Завод за трансфузију крви обрати Центру за основну полицијску обуку за помоћ. Као и до сада, изашли смо им у сусрет, спремни да покажемо да је хуманост једна од највреднијих људских карактеристика, и да као такви помажемо онима којима је то потребно, увек и по сваку цену. „Велико срце‟ је и овог пута куцало за друге и обезбедило драгоцене залихе крви.

Нови су полазници у Центру али је иста она снага, воља, хуманост и жеља да се помогне другима у невољи, као и код њихових колега који су завршили обуку у Центру.

Као пример својим полазницима, први је на столицу сео начелник Центра Желимир Мрдаљ. Увек насмејан и добре воље, дао је подстицај и онима на чијим лицима се видео почетнички страх, али жеља да се неком врати безбрижан осмех и наду у боље и лепше сутра, био је циљ свих њих.

„Први сам сео на столицу јер сам својим примером желео да покажем овим младим људима да хуманост не познаје хијерархију, мада сам поносан на њих, јер видим да им не треба подстицај да учине неко хумано дело. Добровољно дајем крв јер сматрам да је веома важно да будемо хумани у ово време, зато што се живот често сведе на то да свако гледа само себе. И свуда радо, али не и прегласно, причам колико је ЦОПО „велики‟ када је хуманост у питању. Заправо, ми бирамо да се успесима радујемо тихо и са онима са којима смо их достигли. Бирамо да будемо хуманисти у души. А то је препознато.”- са осмехом нам је рекао начелник Центра Желимир Мрдаљ.
Кроз цео овај процес хуманог чина и овог пута, водило их је стручно, али увек насмејано и весело особље из Завода за трансфузију крви Војводине. Њихови професионални савети и смисао за хумор учинили су да сваки страх са лица и из срца оних који први пут дају крв нестане.

„Седми пут ми је да дајем крв и поносна сам на тај податак, јер знам да сам допринела да се неком врати осмех на лице. Осећај за друге је попут вожње бицикла – једном стечен, тешко се губи.Завршила сам и Криминалистичко- полицијски универзитет, људи ће од мене очекивати и немогуће, па треба кренути од овога, јер ће ово неком спасти живот, а има ли драгоценијег поклона?!”, каже полазница Тијана Плескоњић 30/1 .

„Још као мали сам маштао да постанем полицајац. Радим на томе. Налазим се у Центру и спреман сам да оправдам указано ми поверење, али оно чему се радујем је то што нас овде од почетка уче да будемо људи, хумани и спремни да помогнемо свима онима којима је то потребно. Први пут дајем крв и увек ћу се одазивати оваквим акцијама, зато што чини да се осећам срећније и задовољније.”, поносно говори Милош Анђелковић 31/2.

„Први пут дајем крв, али искрено нисам се плашила. Част ми је што сам се нашла међу првима, као и наш начелник Центра‟, кроз осмех нам говори полазница Милица Марковић 31/2, „Желим да покажем да се и на нас жене увек може рачунати! Срећна сам ако сам неком спасла живот и намеравам да се од сада увек одазивам оваквим хуманитарним акцијама.”

„Наша професорица Вештина комуникација нас отпочетка учи да су емпатија и саосећање најбитнији у овом послу, јер смо прво људи, а онда полицајци. И поносан сам што могу да дам свој лични допринос у овој хуманој акцији.”, каже Иван Марјанов 31/1.

За овакво дело, нема речи хвале, нити поклона, али то ови млади људи, на челу са начелником, нису ни очекивали. Били су срећни и задовољни што ће њихових 90 јединица крви неком спасти живот. Ипак, од Завода су добили мали знак пажње: сендвич, чоколадицу, воду и дезинфекционо средство за руке.

Хуманост је улагање у властиту доброту, а Центар за основну полицијску обуку обећава да ће се неговати хуманост код својих полазника и показати свима да величина човека не лежи у богатству и моћи, него у карактеру и доброти.

Текст:
Маријана Милановић

Фотографије:
Драгана Смиљанић 31/2
Ади Авдић 31/7

Поделите овај чланак на социјалним мрежама!

Пријавите се на билтен.

Редовно добијајте информације из ЦОПО центра.