Због изградње новог интерната у кругу Центра било је неопходно да се посече део старих стабла. Цео простор је остао некако огољен, а за Центар зелене површине представљају заштиту од буке и загађености ваздуха. Да је свест о екологији веома висока и код наших полазника, показао је Елвис Беровић 39/2 са својим другарима из вода. Он је један од многих чији је мото да сви треба да се укључимо у акције озелењавања и да направимо  друштво, боље за све нас.

Шта можеш да нам кажеш о себи?

Полазник сам Центра за основну полицијску обуку и долазим из места Рибариће, надомак Новог Пазара.
Завршио сам Основну школу “Меша Селимовић“ у Рибарићу, а након тога и Средњу медицинску школу, смер физиотерапеутски техничар у Новом Пазару. Велики део свог времена сам посвећивао бављењу спортом.

Дуги низ година сам тренирао фудбал, а у слободно време сам се бавио и риболовом који ми је представљао одмор и релаксацију.

Одакле идеја да постанеш полицајац?

Љубав према униформи носим у себи још од раног детињства. С обзиром да потичем из полицијске породице, након завршене средње школе сам одлучио да конкуришем у Центар за основну полицијску обуку и успео сам у томе.
Веома сам поносан што сам добио прилику да служим Републици Србији и њеним грађанима, и надам се да ћу својим радом и залагањем допринети бољим резултатима у служби.

Сеча стабала у кругу Центра је за тебе била потресна вест. Зашто?

Свестан сам колико је заправо битно зеленило и да је неопходан пораст зелених површина, како би било могуће одржати квалитет ваздуха, који је неопходан за здрав живот свих нас који се налазимо у Центру, али и да утиче на смањење топлоте када дођу летњи дани. Оваква врста проблема, лако се превазилази садњом високог растиња, односно дрвећа које има улогу ,,филтера“ градског ваздуха.

Када сам чуо за сечу борова, кроз главу ми је прошла  једна идеја, која и није била тако тешко остварива.
Инспирација и узор ми је био брат, Султан Беровић.  Он је био 10. класа Центра и овде је, у договору са старешинама  засадио велики број садница. И сам се понудио да донесем и засадим саднице борова и туја.

Руководство Центра је врло радо прихватило тај предлог и тако је и овај наш велики хуманитарни  пројекат  почео. 
Циљ ми је био да употпуним недостатак и да за будуће генерације у рејону посечених засадим нове борове, а  испред кантине да  засадим и тује које које би имале улогу „завеса‟ од прашине и уличне буке.

Да  ли ти је неко помогао?

Моју идеју о  засађивању борова и туја одмах су прихватиле старешине у Центру, као и  моје колеге из собе – Ивић Младен из Бора, Радмиловић Никола из Ветерника, Маринковић Коста из Младеновца, Банџовић Димитрије из Београда, Вукојевић Михајло из Новог Сада и Околић Боро из Новог Кнежевца.

Урадили смо доста, први дан преко 30 засађених садница, други око 40, али нам то уопште није тешко пало.

Имаш ли неку поруку за будуће генерације?

Најпре, желео бих да и будуће генерације полазника Центра, али и ученика Средње школе унутрашњих послова препознају колико су зелене површине важне у животу свих нас, и да коришћењем и бригом о истима у нашој близини, ширимо свест и другим колегама колико су нам оваква места важна и драгоцена.

Предложио бих да се ми, полазници, више ангажујемо на уређивању круга Центра . Свакако нам није страно чишћење, сакупљање сувог лишћа и грања, уређивање просторија интерната, школе и кантине. Зашто онда сваки вод не би у свом делу круга засадио по једно своје дрво о којем би бринуо. Ми смо одрасли , има нас вичних овом послу, а заинтересовани смо и веома сложни.

Круг је заиста велик, око 15 хектара, ту има много посла, али смо вољни и мотивисани да својим залагањем и радом допринесемо лепшем изгледу Центра.

Битно је да запамтимо да ми не наслеђујемо Земљу од својих предака него је посуђујемо од своје деце. Стога чувајмо шуме, јер не постоји други вид енергије, до оног који добијамо из природе.

Текст:
Маријана Милановић
Елвис Беровић 39/2
Фотографије:
Елвис Беровић 39/2