Са Фондацијом „Ханс Зајдел” у Немачку!
  Контактирајте са  нама у вези   Са Фондацијом „Ханс Зајдел” у Немачку!  

Контактирајте нас за више информација
X







Да ми је неко пре две године причао, кад сам започињала основну полицијску обуку да ћу ја бити изабрана  да идем на усавршавање немачког језика у Баварску и провести две дивне недеље у Баварској полицији, не бих му веровала. Елем, овако је све почело. 

На почетку обуку у Центру, требало је да се одлучимо који језик бисмо желели да учимо - немачки или енглески. Пошто мислим да је моје знање енглеског више него солидно, одлучила сам се за немачки. Сећам се речи моје професорке Драгане Скробоње: „Учите немачки! Ко буде најбољи, ићи ће у Баварску, на двонедељну језичку хоспитацију."  Ма важи, мислила сам у себи. Баш ће мене изабрати! Од првог часа немачки језик ме је све више интересовао. Одушевљена професоркиним предавањима, све више сам напредовала. На крају обуке, када ми је саопштено да сам баш ја изабрана за пут у Немачку, мојој срећи није било краја. 

Фондација  Ханс Зајдел"  из Баварске, са главним седиштем у Минхену, и њено представништво за Србију у Београду, у оквиру сарадње са Министарством унутрашњих послова Републике Србије, већ пет година упућује полазнике Центра за основну полицијску обуку из Сремске Каменице на  језичко усавршавање. Намера Фондације је да се на овај начин популаризује учење немачког језика и омогући боља сарадња полиција двеју земаља.


Дан 1.

На аеродрому у Минхену ме је сачекао мој колега из Хрватске, као и такстиста који нас је одвезао једно 30 км одатле, до малог градића по имену Дахау, где смо били смештени у VI Одреду Баварске полиције у приправности (једном од 7 центара за основну полицијску обуку). Тамо су нас сачекали колегинице и колеге из Молдавије, Мађарске и Бугарске. Центар се простире на неколико хиљада квадратних метара и обухвата објекте у којима се одржава настава, као и оне у којима су смештени полазници, као и припадници УСК полиције (код нас приближно Интервентној полицији) и Полиција у приправности (Полицијска бригада). Центар има и тактичку кућу, кантину, ресторан, спортски центар са спортском салом, теретаном и стрељаном, као и више терена за фудбал, терен за тенис, одбојку на песку итд. Касније сам у разговору сазнала да је на том простору где се налази сам Центар, за време Другог светског рата, била фабрика оружја, једна од највећих у Немачкој, да све зграде у њој имају заштиту аутентичности и да се њихов спољни изглед не сме мењати. Први дан нашег боравка провели смо у упознавању Центра, смештаја, учионица и запослених.


Дан 2.

Следећег дана нас је поздравио начелник Центра и пожелео нам добродошлицу и пријатан боравак у Центру. Затим смо присуствовали часовима теоретске наставе, која је слична нашој, где смо се упознали са структуром полиције у Баварској, као и начином решавања ситуација са којима се и ми сусрећемо сваки дан, као што је нарушавање ЈРМ-а, убиства, самоубиства, насиља у породици итд. Била сам импресионирана њиховим предавањима као и предавањем америчког шерифа, гостујућег предавача из Џорџије, који нас је упознао са структуром полиције у САД-у и дао нам савете да што више радимо на себи, да се трудимо да будемо што бољи људи и добре колеге. Потом смо сви заједно отишли у обилазак Меморијалног центра концентрационог логора Дахау, који се налази у непосредној близини Центра за обуку полиције.


Дан 3. 

Среда је била резервисана за туристички обилазак Минхена, разгледање главних знаменитости овог прелепог  града, обилазак BMW музеја и фудбалског стадиона Allianz Arene .


Дан  4. 

У Полицијској станици Мозах (Moosach) , другој по величини у граду Минхену, срдачно нас је дочекао заменик начелника, који нам је објаснио структуру полицијске станице и упознао нас са проблематиком којом се баве. Обишли смо све просторије полицијске станице (простор за задржавање лица, дежурну службу...). Показао нам је и службено возило BMW караван. Затим смо се упутили до водича службених паса и гледали вежбе које они изводе са псима. Било ми је јако интересантно што је сваки полицијски службеник задужен за по једног пса. Пас не остаје у бази, него живи са полицијским службеником и његовом породицом, која мора много да води рачуна о њему. Потом је следио обилазак Командно-оперативног центра и упознавање са радом КОЦ-а (преко 1.000 позива дневно, дигитални пренос података...). Придружио нам се и полицијски доктор, па смо са њим отишли у Президијум полиције Минхен (ППУ). Он нам је показао Минхенски музеј полиције у којем је тематски приказана историја минхенске полиције као и неки историјски криминалистички случајеви (атентат током Олимпијских игара 1972).


Дан  5.

Било је јако интересантно учествовати у настави и размењивати искуства са њиховим полазницима. Присуствовали смо предавању о сабраћају. На настави руковања службеним оружјем имали смо прилику да видимо њихово службено оружје, пиштољ „heckler & koch P7“. По мом мишљењу доста је лаганији за ношење, али је компликованији за употребу од нашег службеног пиштоља. Затим смо присуствовали практичним ситуацијама  (патроле, прилаз лицу, легитимисање, преглед лица). Потом смо имали предавања о закону о полицији. Сазнали смо да имају један Закон о полицији унутар покрајине Баварске и Закон о полицији за Савезну Републику Немачку.


Дан 6.

Ишли смо са нашим домаћином на баварски доручак, у један прелеп национални ресторан у центру Минхена, где смо јели њихове најпознатије беле кобасице (Weißwurst), уз које се једе слатко-слани сенф.  

Слободно поподне искористили смо за разгледање града.


Дан 7.

Излет на Кимско језеро (Chiemsee) које они називају и Баварско море, нешто је што ћу сигурно дуго памтити. Обилазак оба острва (Frauen-und Herreninsel), дворца који је краљ Лудвиг II Баварски крајем XIX века градио као копију Версаја, као и ручак на једном од острва - био је фантастичан доживљај који ме је оставио без текста. На језеру су нас дочекале колеге из Обалске полиције (код нас Речна полиција), који су нас срдачно поздравили и угостили у својој бази, а затим нас провозали по језеру службеним чамцем. 


Дан  8. 

Иако време није било нарочито лепо, овај дан смо провели прелепо у баварским брдима и на Тегерншком језеру (Tegernsee). Планинарећи, обишли смо фарму где се прави најбољи баварски качкаваљ, затим смо ишли у обилазак Планинске полиције (код нас Горска стража). У повратку са планинарења, повели су нас на најбољи десерт у брдима - у гостионицу, где има преко 20 врста колача и торти. Утисак - фантастичан.


Дан  9.

Данашњи дан, који је био јако занимљив и доста поучан, провели смо са УСК полицијом (Unterstützungskommando - код нас Интервента полиција). Комадант јединице и главни иструктор за пријем у јединицу срдачно су нас примили и упознали са радом ове јединице. Јако је интересантно што у ову јединицу примају само млад кадар, психо-физицки спреман и да је рад у овој јединици ограничен на пет година. Два пута годишње имају провере и свако из редова полиције ко сматра да је довољно способан за рад у овој јединици може добровољно да се пријави. За жене и мушкарце су исте психо-физичке норме. Тренутно имају само три жене. Обуке и тренинзи су свакодневни. Ова јединица ради на сузбијању најтежих киминалних радњи у граду, ангажују их током демонстрација неонацистичких и ultra boys навијачких гупа, рација, за прегледе лица итд. Такође унутар УСК полиције имају групу људи која ради у цивилу и која даје изванредне резултате. Присуствовали смо једној њиховој вежби. Сликање припадника УСК полиције није дозвољено. 

После тога са домаћином смо отишли на „Volks festival” у Дахау, где смо испод баварског шатора уживали уз музику, пиво и кобасице.


Дан 10.

Присуствовали смо предавању о кривичном праву, а затим и часовима одбрамбених вештина, где смо могли и ми да учествујемо и размењујемо искуства. Следеће предавање било је о заштити малолетника (дрога, цигарете, алкохол).


Дан 11.

Последњи дан боравка у Дахау провели смо на полигону у једном суседном месту, где смо са колегама из Немачке и ми учествовали у савладавању препрека. Циљ ових вежби на полигону је да се полицијски службеник ослободи стреса и страха, а оно што је најважније - да научи како да помогне колеги,  ако икада западне у кризну ситуацију . Уз то, овде се увежбава тимски рад са колегама. Мислим да ће ми ово искуство много помоћи у даљем полицијском раду.


Дан 12.

Дошло је време да се поздравимо са домаћинима и колегама из Баварске полиције у приправности. Растанак је свима био по мало тужан, јер смо се за ове две недеље лепо спријатељили, дружили и функционисали као једна мала породица. Пријем баварских колега и колегиница за мене је био изненађујуће топао и срдачан. Смештај је био више него одличан, а храна још боља. Имала сам прилику да видим Минхен, као и мање суседне градове, да упознам њихову културу, историју, традицију и обичаје немачког народа. Боравак у Баварској ми је много помогао да усавршим знање немачког језика, што ће ми бити од користи у послу. 

Заиста сам захвална и Центру за основну полицијску обуку и Фондацији „Ханс Зајдел" на указаном поверењу и овако јединственој награди.

        

Млађи водник полиције Ана Јовановић   

 
Претходна страна   Горе