Могу и да изгубим и да победим, али никада нећу бити поражен
  Контактирајте са  нама у вези Могу и да изгубим и да победим, али никада нећу бити поражен  

Контактирајте нас за више информација
X






Спорт је начин живота и захтева максималну посвећеност, не само на тренинзима и на мечевима, већ у свим аспектима свакодневице. Спорт је за младе шанса да уче; он је простор у коме се вежба за живот.

Изборити се са притиском на прави начин, бринути о сопственом телу, као и о менталном и емотивном здрављу, задржати позитиван дух у тешким тренуцима, али и одабрати праве узоре, то су само неки од квалитета које успешни спортиста треба да поседује.

Јутарња гимнастика у Центру за основну полицијску обуку у Сремској Каменици.

На челу непрегледне колоне полазника 20. класе која у цик зоре хита у нове изазове и победе, налази се горостасни Александар Врекић, поносни власник два бронзана одличја, у категоријама „континуирани спаринг" и „спаринг на први поен", са недавно завршеног Европског првенства у ИТФ Теквондоу одржаном у Новиграду, у Хрватској, почетком маја. 

Дужност да води бригу о својим класићима, да их правилно усмерава у обликовању тела и оснаживању духа, није дошла случајно. Године бављења спортом, велико пожртвовање, одрицања и неизмерна љубав према ИТФ Теаквондоу,  позитиван карактер и увек ведро и насмејано лице учиниле су га правим избором за вођу. 

Труд и мукотрпан рад све поједностављују. То је његова тајна. Зато и побеђује.

Како ускладити две љубави? Како бити успешан репрезентативац и полазник Центра? Чаробну формулу зна Александар Врекић, полазник 20. класе 7. вода Центра за основну полицијску обуку.

Иза строгоће коју одаје униформа, крије се меко срце нашег Александра. Смиреним, тихим и скромним гласом, носилац црног појаса четврти дан говори о својим успесима.

„Овај успех ми је највећи до сада, али сигурно неће остати и једини такав. Он ми је само мотивација за још боље резултате. Лагао бих када бих рекао да је било лако, али то ме није спречавало да дам све од себе и да се борим за свој циљ. Понекад сам мрзео сваки тренутак тренинга, али сам следио речи великог Мухамеда Алија који је рекао: „Не одустај. Испаштај сада и цео свој живот живи као шампион."

Када си и како стекао љубав према теквондоу? Постоји ли узор у твом животу?

„Теквондо је моја прва љубав, нисам ни проходао а већ сам био у том свету. Све захваљујући мом оцу који је уједно и мој тренер. Често су ме питали да ли имам неки познати узор у животу, попут великих мајстора теквондоуа. Сматрам да човек мора да остане доследан себи и да не посвети свој живот покушајима да постане неко други. Једини узор који имам је мој отац, угледам се на њега, јер је по мени тај човек успео у свом животу."

Александров отац, Ненад Врекић, начелник ПС Бачка Топола, у теквондо се „заљубио" још док је био ђак 19. класе Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици и то захваљујући својим сестрама од ујака. Оне су биле те које су прве кренуле на теквондо. Он је случајно отишао да види њихов тренинг и већ следећег викенда био са њима у сали. Од тада па до данас, ево три пуне деценије та љубав не престаје.

Осим што брине о безбедности земље, Ненад је познат и у спортским круговима.

Инструктор је више борилачких вештина - теквондо (седми дан), кик-бокс (седми дан), ђију-ђицу (трећи дан), комбат-ђицу (трећи дан), хапкидо (трећи дан), аики-ђицу, магистар је наука у спорту и тренер је репрезентације у теквондоу.

   

Колико је тешко бити успешан спортиста поред свих обавеза које прате једног полазника?

„Гледао сам како мој отац то ради. Цео живот је успевао да организује време и за породицу и за теквондо и за посао. Мислим да сам од њега наследио ту способност и да ћу и ја моћи са подједнаком лакоћом да се организујем и да не запостављам ни један сегмент у свом животу, ни породицу, ни посао, за који се тренутно школујем, ни спорт. Разлика између могућег и немогућег лежи у људској одлучности. Томе ме је научио отац. А могу само да кажем да сам одлучан и упоран и да нема немогућег за мене. Могу и да изгубим и да победим, али никада нећу бити поражен."

  Ијан Ерл, Тим Чоу и Александар Врекић

Одакле жеља за полицијским послом?

„Можда ће звучати као уобичајен одговор, али то је моја жеља од малих ногу. Мој отац је униформисано лице и одатле и моја љубав према униформи."

Нешто о Центру?

Услови у Центру су сјајни. Омогућили су ми врхунске услове за тренирање. Овим путем бих желео да се захвалим свима на томе и надам се да сам им се, бар мало, одужио постигнутим успехом на Европском првенству. Мислим да тренери у Центру нису ни знали да сам се спремао за овај подухват. Нисам им ни говорио, јер, искрено, нисам такав тип да се хвалим нечим, а нисам хтео да испадне да желим да буду блажи према мени. Припреме ме нису ни ометале у току учења, лепо сам се организовао од самог почетка. Хтео сам исти третман као и остали", скромно изјављује Александар.

О Александру само речи хвале у Центру.

„Да кажем да сам само поносан што је један овакав момак у нашим редовима, било би и скромно и мало. Када је Александар у питању, његов допринос у спорту и Центру, већи је и заслужује много више. Александар је момак који у спорту чини чуда и осветлава образ свима који га познају. И зна да није важно само чинити велике ствари, већ чинити мале ствари с великим срцем", истиче начелник 20. класе, Вељко Адамовић.

„Центар за основну полицијску обуку, настављајући славну традицију Средње школе унутрашњих послова, може само да се похвали свим својим спортистима који су својим успесима, поред својих, забележили и имена Центра и СШУП-а на славне странице историје спорта у Србији. У животу добијеш оно што имаш храбрости да тражиш. Томе овде учимо наше полазнике, будуће припаднике Министарства унутрашњих послова. А да успех не долази сам по себи и да се за њега треба изборити, показује овај огромни успех нашег полазника Александра Врекића", поносно и с осмехом говори начелник Центра, Желимир Мрдаљ. „Зато желим да поручим свима онима који размишљају да једног дана пођу Александровим путем: Никада не смете одустати. Победници никад не одустају, а људи који одустају, никада не побеђују."

Такмичари о Александру

У међувремену смо успели да контактирамо и једног од такмичара са овог такмичења, Ијана Ерла (Ian Earle)  који је имао само речи хвале о нашем хероју.

„Нисам био извучен против Александра, међутим, с обзиром да је био тако велики момак, још од првог дана турнира када су се такмичили обојени појасеви, психички сам припремао да избегнем тако великог момка.
Са својих 196 цм не осећам се често малим. Имајући то у виду, гледао сам његове борбе, и био је веома добар такмичар и јак као што је и за очекивати. Био је један моменат у његовој борби против Тима Чоуа када су ушли у клинч. Александар га је у том тренутку имао у загрљају медведа, што је био веома забаван приказ његове снаге. Била је то добра борба, на крају га је похвалио и главни тренер Енглеске, тако да се добро показао.

Разговарао сам са Александром кратко, и било ми је задовољство упознати га. Стекао сам о њему утисак да је пун поштовања и дисциплинован момак и желим му све најбоље у будућности.
Српска полиција дефинитивно има одличног регрута, и сигуран сам да када буде на терену, нико неће пожелети да се „зеза" са њим", написао нам је Ијан.

Ијан Ерл долази из Енглеске, члан је Теквондо клуба „Вирал & Честер Теквондо" (Wirral & Chester Taekwondo) црни  појас  1. дан  у TAGB (федерација из Енглеске) под мастером Ричардом Саундерсом, који има 7. дан. На путу ка црном појасу, Ијан је освајао златне медаље на државним и међународним нивоима.

Ово Европско првенство му је први турнир на међународном нивоу у коме је учествовао као носилац црног појаса и ту је освојио две бронзе, у „спарингу на први поен" и „континуираном спарингу".

 

Александар и Ијан су на овом првенству имали исте резултате, али је Александар врло самоуверен и дао је једно обећање и себи и нама:

„Да, обојица смо освојили бронзана одличја у истим категоријама, али сада пуно радим на себи, тренирам, припремам се и обећавам да ћу на Светском првенству које ће се одржати почетком новембра ове године у Шкотској узети злато, тако да нам резултати неће бити исти. Ијане, чекам те", кроз осмех истиче Александар.

 

 

Шампиони се не стварају у теретанама. Шампиони се стварају од нечега што имају дубоко у себи - жељу, визију и сан. Да би постао шампион, мораш да верујеш у себе и кад нико други не верује. Границе не постоје. Што више сањаш, даље досежеш. 

Александар наставља да сања, што значи само једно - ускоро га чека нови изазов, Светско првенство у Шкотској, почетком новембра ове године. Желимо му пуно успеха, да поред кимона уједно позлати и полицијску униформу. Заправо, у то и не сумњамо, јер је Александар доказао да упорност и поштен однос према послу гарантују успех, без обзира на то које је боје униформа и којим се послом човек бави.

 
 


Текст:

Филип Милинковић 19/5

Александар Врекић 20/7

Маријана Милановић 

Фотографије:

Александар Врекић 20/7

18. јуни 2019.

 

Претходна страна   Горе