31. Новосадски маратон, који је постао новосадски тренд, стартовао је 8. октобра, на Тргу слободе са почетком у 10.00 часова. Велико интересовање пратило је целокупно такмичење, а највише заинтересованих учесника до сада било је међу децом.
Новосадски маратон 31. по реду прошао је међу Новосађанима у најбољем расположењу, а такмичења су била распоређена у тркама различитих дужина. Трка и Штафетни маратон су од 42 километра дужине, затим трке од 25, 10 и 5 километара дужине. У категорији нордијског шетања су такође две дужине, од 5 и 10 километара.
Дечје трке под називом „Трке задовољства“ изазвале су посебну пажњу. У оквиру њих су се одржале трка предшколаца, трка основаца (од 1. до 4. разреда и од 5. до 8. разреда), трка средњошколаца, пузећа трка беба.
Од свих трка међу посебном истакла се и трка корњача. Овог пута било је седам корњача – учесника, од којих је прва била посебно раположена за такмичење.
Добра забава пратила је и учеснике, али и гледаоце 31. Новосадског маратона.
И овог пута екипа Центра за основну полицијску обуку састављена од пет полазника и два тренера- такмичара поносно су представљали Центар.
Божикић Никола, 40. класа, 10,5 км
Јовановић Радован, 39. класа, 10,5 км
Стевановић Ивана, 39. класа, 10, 5 км
Марковић Александар, 39. класа, 25 км
Дамјановић Стефан, 40. класа, 25 км
Ђурић Горан, 10,5 км
Савић Дејан, 10,5 км
Најбољи резултат остварио је Јовановић Радован из 39. класе који је у јакој конкуренцији заузео 3. место у дисциплини трчања на 10, 5 км.
Да бисте прошли пут од рекреативца до неког по постиже овакве резултате у трчању, као екипа ЦОПО, потребно је да протекне много крви и зноја, тренинзи по свим временским условима. Потребно је да сте морално јаке и вољне особе, да пуно радите на техничкој и физичкој припреми , али да поседујете и одређену дозу среће. Када се сви ови фактори уједначе могуће је постићи жељени резулатат или освојити медаљу.
И овог пута само речи хвале од стране Дејана Савића, који је увек „ветар у леђа‟ својим полазницима И колегама:
„Морам да истакнем да су, иако у врло скромној организацији маратона, наши полазници били веома мотивисани за трку. Желео бих овом приликом да их похвалим како за сјајан резултат тако и за понашање које доликује представницима ЦОПО-а, будућим припадницима Министарства унутрашних послова. Такође истичем да су се и два наша млада полазника храбро опробали у дисциплини коју раније нису никад трчали, на 25 км, и успешно је завршили.
Након неколико узастопних тркачко- такмичарских викенда 14.10. нас очекује трка са препрекама на Фрушкој гори за коју се увелико припремамо. Надамо се да ћемо овом трком потврдити 1.место у генералном пласману. Морам на крају и да напоменем да је ово сјајна екипа коју смо колега Ђурић и ја водили на бројне трке током ових месеци обуке. Сигуран сам да ћемо наставити сарадњу и да ће и даље поносно носити име ЦОПО на својим грудима. Једно велико ХВАЛА свима.‟
Врло скромно, ако се ја питам, али никако другачије нисам ни очекивала од Дејана, јер је то човек који уме да цени туђе залагање, труд, муку, зној и да то адекватно и награди, ако ништа бар искреним тапшањем по рамену и топлом речју којом улива снагу и жељу за даљим и бољим, јер је и сам велики човек и спортиста и као такав се труди да то пренесе и овим младим момцима и девојкама.
Једини који се овог пута попео на трон и окитио медаљом је полазник Радован Јовановић 39/4 . У трци на 10,5 км освојио је 3. место и тиме осветлао образ свима нама у Центру. Радован је иначе, веома скроман, упоран и доследан момак, али као што он каже бистрог ума и доброг срца, тако да је било и за очекивати да ће остварити један овакав успех. Искористила сам прилику да ми каже нешто о овом великом успеху:
„Нисам први пут на оваквим такмичењима, али сам сада као појединац освојио највише у тиму ЦОПО и заиста сам поносан на ово своје 3. место, јер бити 3. у конкуренцији од 190 такмичара и то врло искусних и физички изузетно спремих није мала ствар.
У припремном периоду за овај маратхон, поред обавеза којих као полазник имам у Центру, успео сам да се припремам и сходно томе само да очекујем овако добар резултат.
Трка није била захтевна, али је темпо био изузетно напоран. Све време трке сам био фокусиран да држим свој ритам а у исто време и да будем у врху са водећим такмицарима.
Оно што ми је још ишло на руку, или боље да кажем на ногу, били су идеални времески услови током трке ,покажем свој максимум.
Велике заслуге иду мојим тренерима Дејану Савићу и Горану Ђурићу који су били уз мене цео припремни период,направили добру „хемију‟ у екипи и заједно са мном остварили велике резултате‟.
M: Планови за будућност?
Р: Само напоран труд и рад су показатељ добрих резултата,самим тим жеља и мотив су јос већи,што ме тера да померам своје границе пред новим изазовима. Чека нас још једна велика спортских манифестација, трка са препрекама на Фрушкој гори..искрено једва чекам, а ова медаља ми је само дала „ветар у леђа‟ и оно што могу да обећам је да ћу дати све од себе да поновим овај успех, али И бољи, знам да могу, верујем у себе и свој тим.
М: Имаш ли неку поруку за будуће полазнике- спортисте?
Р: Мото којим се водим цео свој живот је:„Мали круг. Приватан живот. Бистар ум. Добро срце!‟ Држим га се и мислим да би и сви они који ово буду читали могли да почну да практикују у свом животу. Ако не у спорту, а оно бар у свакодневном животу и односу према људима и послу.
Нема малих и великих циљева, само малих корака који вас воде до маратонског успеха. За неког ко тек улази у свет трчања на дуге стазе, за почетак велики је успех само истрчати дату деоницу, било да трчите деоницу од три, пет, десет или 21 километар. Пут до сваког успеха почиње малим корацима, па тако и трчање на дуге стазе.
Следеће „омиљено такмичење“ Новосађана очекује се тек у марту, када је у плану 31. Новосадски полумаратон, а ми се надамо да ће тада неке наше нове „звездице‟ сијати на постољу у сред Српске Атине.
До тада, у суботу 14.10. ову екипу чека чувени Invictus, трке са препонама на Фрушкој гори, где бране титулу првака.
Срећно момци и девојке!
Текст: Маријана Милановић
Фотографије: ЦОПО