Са Фондацијом у Немачку
  Контактирајте са  нама у вези Са Фондацијом у Немачку  

Контактирајте нас за више информација
X






          „Изаберите немачки језик, јер ко буде био најбољи иде на пут у ту лепу европску земљу“ - рекла нам је професорица немачког, још на почетку обуке у Центру. Јесте, сигурно ћу баш ја бити тај, размишљао сам у себи. Нема од тога ништа. Идем ја на енглески. То знам. Још ми само немачки треба поред осталих 15 предмета! Међутим убеђивање мог цимера Мирка Бојковића и разговор са професорком енглеског језика која је проценила да је мој енглески задовољавајући, били су пресудни. Одлучио сам ипак да учим немачки. Почевши од првог час тај језик ме је одмах заинересовао, јер се професорка Борка Галавић максимално трудила да нас научи што више, а њен топао приступ према нама много нам је значио. Како је време одмицало и фазе пролазиле ја сам све више напредовао. На крају обуке ми је саопштено да сам баш ја изабран за пут у Немачку! У априлу сам званично обавештен да ме је Фондација „Ханс Зајдел“ из Минхена наградила, као најбољег полазника 7. класе Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици из предмета Немачки језик у службеној комуникацији, двонедељном хоспитацијом у Баварској, од 16. до 27. септембра 2013.

             

          На аеродрому у Минхену су ме сачекале моје колеге из Украјине, Бугарске и Мађарске као и немачки односно баварски таксиста, јер сам касније научио да су људи из Баварске прво Баварци па онда Немци. Он нас је одвезао неких 100 км одатле до градића Кенигсбрун где смо били смештени у В одреду Баварске полиције у приправности (једном од 6 центара за основну полицијску обуку). Центар се простире на неколико хиљада квадратних метара и обухвата више објекта у којима се одржава настава, а у истим тим објектима су смештени и полазници, свака генерација или класа (у Баварској их називају „семинар“) је у једном објекту. Центар има и тактичку кућу, кантину, ресторан, спортски центар са спортском салом, теретаном и стрељаном. Такође постоји више терена за фудбал, терен за тенис и одбојку.

         Први дан нашег боравка провели смо у упознавању Центра, смештаја, учионица, запослених. Од следећег дана смо присуствали и часовима теоретске наставе, која је слична нашој. На практичном делу наставе имали смо прилику да видимо како они решавају ситуације са којима се сусрећемо сваки дан, као што је нарушавање ЈРМ-а, убиство, самоубиство, насиље у породици, а такође смо могли да видимо како они обављају послове саобраћајне полиције, крим-технике, увиђаје и др., јер њихова обука обухвата и те делатности. У склопу практичне наставе присуствовали смо и обуци у гађању уз помоћ ласерског пиштоља (као и код нас), али ми смо имали прилике да пуцамо из њиховог службеног оружја „хеклер и кох“

                 

        Били смо гости директора Центра, који нам је објаснио какви све услови треба да се испуне да би неко уписао полицијску школу, шта се тражи од њих за време школовања и како уопште функционише полиција у Баварској. Њихово школовање, за разлику од нашег, траје две и по године, састоји се од теоријске, практичне и модуларне наставе, али већ након годину дана они добијају своје прво звање и дужни су да од тада обављају све послове полиције у складу са законом, а од првог дана обуке добијају плату.

        Имали смо прилику и да се упознамо са структуром и функцијама полицијских станица. Полицијска управа у Аугсбургу, коју смо два пута посетили, је посебна прича. Нисам очекивао тако модерну опрему и технику. Довољно је видети испред зграде да су им сва полицијска возила марке БМВ.

        Пријем баварских колега је за мене био изненађујуће срдачан и топао. Смештај је био одличан а храна још боља, али свакако најболји утисак су оставиле посете најзнаменитијим местима у Немачкој која су позната широм света. У поподневним часовима скоро сваког дана имали смо прилику да обиђемо Минхен, Аугсбург, да упознамо историју, културу, традицију и обичаје немачког народа и ових градова. Имао сам ту срећу да посетим Баварску баш у време кад се одржава Октобарфест. Издвојио бих још и одлазак на утакмицу између Бајерна и Хановера у „Алијанц“ Арени. Ту атмосферу где 67.000 људи пева као један и тај огроман стадион оставили су ме без текста, али са великим осмехом на лицу свих 90 минута.

             

         На крају кад сумирам утиске, све то што сам видео и доживео од наставе са немачким ученицима па до обиласка свих оних места, мислим да је мој труд у Каменици био вишеструко награђен. Боравак у Баварској ми је помогао да усавршим знање немачког језика, што ће ми бити веома корисно у даљем раду и обављању полицијских послова који су у вези са страним држављанима.

Слободан Белошевић

Претходна страна   Горе