20. klasa učenika
Srednje škole unutrašnjih poslova


Posle 20 godina, 20. klasa se u subotu 5. 6. 2010. godine,  okupila prvi put!

– S radošću, svakog maja i juna, primamo naše bivše učenike – kazala je direktorka Škole – Centra Biljana Puškar, na godišnjici mature ove klase. – Koliko davno ste vi sedeli u školskim klupama, ja jako dobro znam, jer sam došla u Školu samo pola godine posle vas. Od tada su se ovde dogodile mnoge velike promene. Nekima od vas je to poznato, jer nam pomažu i sarađuju s nama. Kada smo 2005. dobili nalog Vlade Republike Srbije i MUP-a da moramo krenuti u reformu Škole, uradili smo prvo jedno istraživanje na osnovu kojeg smo dobili profil poželjnog policajca. Nastavni plan i program obuke u Centru ministar unutrašnjih poslova je potpisao 2007. godine. Država i Ministarstvo  pomogli su nam da opremimo taktičku kuću, filmsku streljanu, školsku zgradu... Interesovanje za upis u Centar je zaista veliko. Za 120 mesta u prvoj klasi, konkurisalo je blizu 5.000 kandidata.
Vi se niste  školovali u takvim uslovimu kakve sad imamo, a kad ste počeli da radite, nizale su se teške godine.   

                                                                                                        
U ime Organizacionog odbora za proslavu godišnjice mature, svoje klasiće i sve prisutne je pozdravio Dejan Živaljević, pomoćnik načelnika Uprave policije MUP-a, nekadašnji učenik 6. voda, i pozvao ih da minutom ćutanja odaju poštu svim poginulim i umrlim kolegama, profesorima, komandirima...          

                  
 
Stari drugovi otišli su iz sportske hale u učionice, na još jedan čas odeljenjskog starešine, fotografisali se i obišli krug svoje nekadašnje škole. Ostatak popodneva proveli su u restoranu Centra, družeći se uz muziku i razgovor.

– Naše klase se mnogi sećaju kao poslednje koja se ovde školovala dve godine. Već sledeća je bila 4-godišnja – kaže Živaljević.– Bili smo i poslednji koji su dali zakletvu. Većina nas je održala tada datu reč. Iako više nisu svi u policiji, trag koji je Škola ostavila je neizbrisiv. Na primer, naš drug Ljubiša Lukić živi u Cirihu i radi kao građevinac. Lepo se snašao u tom poslu, vredan je, sposoban, čestit. Iako je otišao u inostranstvo, nije zaboravio ni svoju zemlju, ni službu, ni ovu školu. Odlazeći u svoj kraj, video je šta sve nedostaje stanici u Bajinoj Bašti, u kojoj je nekad radio, pa je želeo da pomogne. Kupio je džip! Takav donator retko ko od nas može da bude.

29. klasa                     

Sledeće subote, 12. 6. 2010. godine, na 10-godišnjici mature, sastala se 29. klasa.

       
              
– Mnogima od nas bilo je najinteresantnije na ČOS-u – rekao nam je Branislav Brdar, kotrener Centra u Odseku za policijska ovlašćenja. – Sedeći u klupama koje više nisu iste kao naše, opet smo se osećali kao đaci. Imali smo osećaj da smo isti kao pre 10 godina, da nismo ni odlazili.
Naša je generacija prošla kroz sito i rešeto! Bili smo pri kraju treće godine kada je počelo bombardovanje. Pravac iz klupe, krenuli smo da radimo kao pravi policajci. To nam je priznato kao logorovanje.
Mi smo bili poslednja klasa koja je u trećoj godini držala stražu, što su posle nas preuzeli radnici tadašnje Policijske stanice za obezbeđenje objekata.
Bili smo i poslednja klasa koja se hranila u školskoj zgradi. Tu je sad učenički klub. Kad smo došli na promociju, ručali smo u novom restoranu.

Na ovaj susret nisu svi došli, a onima koji jesu, bilo je izuzetno drago što su imali priliku da provedu još jedan da u svojoj školi.

J. Obradović