– Prvi put ove godine Dan Dunava je proslavljen i u Sremskoj Kamenici. JP Nacionalni park Fruška gora, Mesna zajednica Sremska Kamenica i SŠUP – COPO bili su uključeni u obeležavanje ove internacionalne manifestacije. Učešćem zainteresovane javnosti, strukovnih i drugih udruženja građana, vladinog i nevladinog sektora, od lokalnog i regionalnpg značaja, kao i mnogih privatnih i državnih obrazovnih ustanova, ovogodišnja proslava Dana Dunava u Sremskoj Kamenici, čija je tema bila Aktivno za reku Dunav, posvećena je stvaranju mreže poštovalaca Dunava – rekla je Daniela Stojković Jovanović, predsednica NVO Svet i Dunav. – Ovogodišnje, sedmo, obeležavanje ovog praznika je posebno i zbog činjenice da je Internacionalna komisija za zaštitu reke Dunav mapirala Sremsku Kamenicu kao naselje od specifičnog značaja u procesu razvoja Dunavske strategije.

                                 
U sklopu obeležavanja praznika Dunava u saradnji naše Škole – Centra i NVO Svet i Dunav postavljena je 29. 6. 2010. u prizemlju naše školske zgrade i međunarodna izložba Panta rei (sve teče), dvoje slikara iz Bugarske, Bogdana Aleksandrova i Katerine Dulgerove. Na osnovu satelitskih snimaka, gospodin Aleksandrov je koristeći prirodne materijale i neobičnu metodu raspršivanja boje, kroz svoju  prizmu predstavio šest različitih gradova na obalama Dunava.

                  
Bogdan Aleksandrov pored slike koju je poklonio Školi – Centru

– Gradovi pored reka su osobeni, imaju posebnu dušu. Ogledajući se u vodi,  oni postanu sujetni, kao lepe žene, i uvek bi hteli da budu najlepši – rekao nam je renomirani bugarski slikar. – Tehnika kojom radim nema presudan značaja. Za mene ona jeste nova, ali mi je važnija bila ideja da povežem niz gradova koje inače spaja ova moćna reka. Na mojim slikama nema Beograda, jer gledajući ga na internetu, nisam bio siguran koja je od njegove dve reke Dunav, a koja Sava. Na nekim sledećim platnima mogao bi se naći i Novi Sad.

Mlada slikarka Katerina Dulgerova predstavila se dvama ciklusima. Centralna tema jednog od njih je njen autoportret. Drugi predstavlja papilarne linije, karakteristične za svakog čoveka. Predstavljene na manjim formatima, kao kapi vode koje jesu celine svaka ponaosob, ali u jednom nizu,  one teku kao reka.

 
                          
Posebnost zajedničkog rada ovo dvoje umetnika je primenjena umetnost kroz rad sa osobama sa invaliditetom i decom koja boluju od autizma. Tokom izložbe bio je emitovan i dokumentarni film posvećen ovoj temi.
J. O.